Sve dok on, Robespjer, ne postigne ta čuda, kako ih s pravom zove, neće dozvoliti da zakon ponovo zavlada.

Obratite pažnju da Robespjer ne zahteva diktaturu samo u svrhe odbijanja inostrane invazije ili slamanja opozicionih grupa. On, pre, želi diktaturu da bi mogao koristiti teror za nametanje sopstvenih moralnih principa zemlji. On kaže da taj čin treba da bude samo privremena mera koja prethodni novom ustavu. Ali, u stvarnosti, želi ništa manje nego da teror iskoristi da u Francuskoj ugasi sebičnost, čast, običaje, manire, modu, tačtinu, ljubav prema novcu, dobro druženje, spletku, razum, čulnost i siromaštvo.

Kako strašno visoko iznad ostatka čovečanstva sebe, ovde, postavlja Robespjer! I obratite pažnju na aroganciju sa kojom govori. Ne zadovoljava ga da se moli za veliko buđenje ljudskog duha. Niti takav rezultat očekuje od dobro uređene vlade. Ne, on lično će prepraviti čovečanstvo i to uz pomoć terora. Ova masa loših i kontradiktornih izjava je izvađena iz Robespjerovog govora u kome želi da objasni načela morala kojima bi trebalo da se rukovodi revolucionarna vlada.

Princip republikanske vlasti je vrlina, a sredstvo potrebno za uspostavljanje vrline je teror. U našoj zemlji, želimo da zamenimo moral za sebičnost, poštenje za čast, principe za običaje, dužnosti za manire, carstvo razuma za tiraniju mode, prezir prema poroku za prezir prema siromaštvu, gordost za drskost, duševnu veličinu za taštinu, ljubav prema slavi za ljubav prema novcu, dobre ljude za dobre drugare, zaslugu za spletku, genije za razum, istinu za sjaj, šarm sreće za dosadu zadovoljstva, ljudsku veličinu za sitne duše velikana, darežljiv, jak, srećan narod za dobrodušne, frivolne, degradirane ljude; ukratko, želimo da zamenimo sve vrline i čuda republike porocima i apsurdima monarhije.

Ova doktrina nije zaboravljena. Čujte Robespjera:

U slučajevima gde je navodno zlo toliko veliko da ga uobičajene procedure vlade ne mogu izlečiti, Mabli preporučuje diktaturu da bi se unapredila vrlina: „Pribegnite”, kaže on, „vanrednom sudu sa znatnim ovlašćenjima. Mašti građana treba zadati težak udarac.”

Prema Robespjeru, koji bukvalno kopira Rusoa, zakonodavac počinje time što objavljuje cilj zbog kojeg je i stvorena politička zajednica. Kad se to utvrdi, vlada treba samo da usmeri fizičke i moralne snage nacije prema tom cilju. U međuvremenu, pripadnici nacije treba da ostanu potpuno pasivni. A, prema učenju Bilo-Varena narod ne treba da ima nikakve predrasude, nikakva osećanja i nikakve želje, osim onih koje odobri zakonodavac. On ide čak tako daleko da kaže kako je nefleksibilna strogost jednog čoveka temelj republike.