Likurg je svome gradu Sparti obezbedio stabilnost kombinujući sitnu krađu sa dušom pravde; kombinujući najveću vezanost sa najekstremnijom slobodom; kombinujući najsvirepija verovanja sa najvećom umerenošću. Izgledalo je da svoj grad lišava svih njegovih resursa, umetnosti, trgovine, novca i odbrane. U Sparti, ambicija nije imala nadu materijalne nagrade. Prirodna osećanja nisu nalazila oduška jer čovek nije bio ni sin, ni muž, ni otac. Čak se ni čednost više nije smatrala pristalom. Tim putem, Likurg je poveo Spartu ka veličini i slavi.